RTI in Hindi - Study Guide

Изјава о одрицању одговорности: Ова апликација није повезана са било којим државним органом нити је представник њега. То је приватна платформа развијена у образовне сврхе. Било које информације или услуге које пружа ова апликација нису одобрене или санкционисане од стране било којег владиног органа. Извор садржаја:хттпс://циц.гов.ин/ситес/дефаулт/филес/рти-ацтинхинди.пдф

सचना का अधिकार अरथात राईट ट इनफर चना का अधिकार का तातपरय ह, इचनक धिकार, जो सचना अधिकार कानन लागॾचना अधिकार कानन लागॾनना टर अन नगरिो ो रदान करत ह सचना अधिकार क दवारा राषटर अपनरापनर को अपनी कारय शासन परणाली को ारो सरऍ ह।

लोकततर म दश की जनता अपनी चनीहऍ ो शासन कन ा वसर रदान करती ह प य ा करती ह कि सरकार परी ईमानदारी औरी औरऍथरक ठा क साथ अपन दयितवो का पालन कर लकिन कालानतर म अधिकाश राषट२रइथ२रर दायितवो का गला घोटत हए पारदारदामदामशि री की बोटिया नोचन म कोई कसरर नहीऋसर थही रषटाचार क बड-बड कीरतिमानमानमानकमाथकऋ क भी मौक अपन हाथ स गवाना नही भल। भरषटाचार क इन कीरतिमानो को को सप लिए हर वो ारय किया जो जनविरोधी धी रिक ह। सरकार यह भल जाती ह कि जनता न उथई और जनता ही दश की असली मालिक ह एचव का कउ न हई नौकर। इसलिए मालिक и रा अधिकार ह и रही ह ?

परतयक नागरिक सरकार को किसी न धिम टकस दती ह। यहा तक एक सई स लकर एक माचिस तक कईक कईक कईा कऍ रती ह। सडक पर भीख मागन वाला भिखारी भी सइाजब कोई सामान खरीदता ह, तो बिकरी कर, थकरऍ ादि टकस अदा करता ह।

इसी परकार दश का परतयक नागरिार ध ता ह और यही टकस दश क विकास और थर थस ारशिला को निरनतर सथिर रखता ह। Као што су и они који се могу користити ारा दिया गया, पसा कब, कहा, और किस पऍ या जा रहा ह ? इसक लिए यह जररी ह कि सचना को जथकऍ खन एव जनता को परापत करन का अािकनािककािकक या जाए, जो क ानन दवारा ही समभ हह

Право на информације (РТИ) је акт Парламента Индије који предвиђа успостављање практичног режима права на информације за грађане и замењује некадашњи Закон о слободи информација из 2002. Према одредбама Закона, сваки грађанин Индије може затражити информације од "јавног органа" (тела владе или "државног инструмента") од којег се тражи да одговори експедитивно или у року од тридесет дана. Закон такође налаже да сваки јавни орган компјутеризује своју евиденцију ради ширег ширења и да проактивно врши одређене категорије информација како би грађанима био потребан минималан приступ да формално затраже информације.

Овај закон је парламент усвојио 15. јуна 2005. и у потпуности је ступио на снагу 12. октобра 2005. године. Прва пријава је дата полицијској станици у Пуни. Откривање информација у Индији било је ограничено Законом о службеним тајнама из 1923. и разним другим посебним законима, које нови Закон о РТИ ублажава. Она кодификује основно право грађана.

Право на информације РТИ-ом у Индији управљају два главна тела:

Централна комисија за информисање (ЦИЦ) – Главни повереник за информације који руководи свим централним одељењима и министарствима – са својим службеницима за јавно информисање (ПИО). ЦИЦ-ови су директно под председником Индије.

Државне комисије за информисање – Државни службеници за јавно информисање или СПИО – На челу свих државних одељења и министарстава, канцеларија СПИО је директно под контролом државног гувернера.

Државна и Централна комисија за информисање су независна тела и Централна комисија за информисање нема надлежност над Државном комисијом за информисање.